Nemačka preplavljena kokainom, ali alkohol ostaje glavni problem

Isto kao što je i cela Evropa, i Nemačka je trenutno preplavljena kokainom. Nemačka granična policija je u Hamburgu u julu ove godine pronašla u teretnom brodu koji je prevozio soju za Antverpen 4,5 tona ove droge, umotane u karton i plastiku i skrivene u više od 200 sportskih torbi, piše Dojče vele.

– Policija je ove godine do sada zaplenila više od deset tona kokaina, ili šest puta više nego pre pet godina. Ova droga u Nemačkoj zaista predstavlja problem iza kojeg stoji veoma dobro organizovan kriminal. Evropsko tržište je sada preplavljeno i to me veoma zabrinjava – rekla je predstavnica nemačke vlade zadužena za pitanja narkotika Danijela Ludvig (CSU) na godišnjoj konferenciji u Berlinu, organizovanoj pod sloganom „Zavisnost u fokusu – angažovanje lokalnih zajednica na licu mesta!“

Podaci savezne vlade u Berlinu pokazuju da u Nemačkoj ima više od osam miliona zavisnika, što bi značilo da svaki deseti stanovnik te zemlje koristi najmanje jednu legalnu ili ilegalnu drogu. Četiri miliona ljudi je zavisno od nikotina, 1,6 miliona od alkohola, 300.000 od kanabisa, a prema procenama, oko 166.000 ljudi koristi droge kao što su heroin ili kokain. Za oko pola njih to je problem zbog kojeg posrću u životu, gube posao ili čak završavaju na ulici, a uglavnom se radi o alkoholičarima koji čine dve trećine pacijenata na rehabilitaciji.

Ispijanje alkohola se poslednjih godina u Nemačkoj polako smanjuje, ali je ipak to brojka od devet do deset miliona Nemaca, što je još uvek više od proseka. Socijalna radnica iz Elcena u Donjoj Saksoniji, Elke Šulce, kaže da se alkohol uvek pije, bez obzira na to da li se ide na izlet sa preduzećem, na venčanje ili sahranu. Ona navodi da je u njenom gradiću glavni problem pre svega alkohol, a ne teške droge.

Ljudi u ruralnim sredinama posežu za alkoholom, a u gradovima koriste teške droge, poput kokaina. Jedno istraživanje zasnovano na analizi otpadnih voda u velikim evropskim gradovima potvrđuje postojanje problema konzumiranja teških droga, pre svega u Berlinu, Minhenu, Hamburgu i Dortmundu. Prema mišljenju Maria P., zaposlenog u jednom centru za bolesti zavisnosti u Hamburgu, drogu treba legalizovati. On kaže da je borba protiv droge odavno izgubljena i da bi legalnom prodajom bar bili proveravani njeni sastojci, ali i ukinute ilegalne strukture koje se bave njenom prodajom.

U parlamentu još uvek nema saglasnosti o legalizaciji, ali su se Zeleni i Levica zvanično priključili kampanji „Legalizuj“, čiji je cilj legalizacija prodaje kanabisa za osobe starije od 18 godina. I ministar zdravlja Jens Špan se na konferenciji u Berlinu založio za diskusiju bez ideoloških ograničenja. Međutim, predstavnica vlade Danijela Ludvig smatra da bi legalizacija bila pogrešan signal stanovništvu i da je već sada problem sa kanabisom veoma potcenjen, a posebno među mladima, jer uzimanje te droge može da dovede do teških psihoza. Po njenom mišljenju prevencija bi bila dobar metod da se opasnost od droga shvati ozbiljnije.

Po pitanju prevencije lokalnim zajednicama često nedostaju neophodni resursi, kažu učesnici konferencije, a mnogi službenici u centrima za bolesti zavisnosti već su veoma opterećeni, pa za prevenciju često nema dovoljno vremena. Predstavnica vlade, međutim, nije pominjala mogućnost izdvajanja više sredstava, već je poručila da bi u lokalnim zajednicama trebalo postaviti drugačije prioritete.

Elke Šulce šansu vidi u boljem umrežavanju uz pomoć digitalizacije, prvenstveno između centara za borbu protiv droge i policije, kancelarija za brigu o mladima i socijalnih službi, što je ministra zdravlja Špana potaklo da obeća kako će se razmotriti ublažavanje propisa o zaštiti podataka u tim slučajevima. Šulce je, pri tom, istakla da je u rešavanju problema zavisnosti veoma važno obezbediti da zavisnici i potencijalni zavisnici više ne budu stigmatizovani, jer prećutkivanje nije rešenje, sa čim su se saglasili svi učesnici skupa.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor