Nemačka ostala bez negovatelja

Već početkom krize izazvane pandemijom korona virusa mnoge negovateljke u dvadesetčetvročasovnoj kućnoj nezi napustile su Nemačku i više ne mogu da se vrate, a u pitanju su pre svega žene iz zemalja istočne i jugoistočne Evrope, poput Poljske, Rumunije ili Hrvatske.

U Udruženju za kućnu brigu i negu (VHBP), koje okuplja posredničke agencije, smatraju da je stanje alarmantno. Šef Udruženja Frederik Zebom strahuje da bi nakon uskršnjih praznika moglo da nedostaje između 100.000 i 200.000 negovatelja.

– Kada je reč o osobama koje rade legalno primećujemo određenu stabilnost, što znači da one znaju da cene to što su ovde zdravstveno osigurane. Njih je moguće ubediti da ovde i ostanu, zahvaljujući dobroj podršci i savetima agencija. Međutim, kada je reč o onima koji rade na crno, a to je najveći deo tržišta, moglo se videti da su mnoge negovateljke brzo napustile zemlju, a na njihovo mesto nije došao niko drugi – kaže Zebom za Dojče vele.

Prema procenama stručnjaka, u Nemačkoj i do 300.000 domaćinstava zapošljava negovateljice, a 90 posto njih radi na crno, bez radnih dokumenata, pa prema tome ni ne mogu više da uđu u zemlju. Profesor Mihael Izfort sa Nemačkog instituta za primenjeno istraživanje zdravstvene nege (DIP) iz Kelna kaže da su negovateljice važne za sistem, bez obzira na to da li rade legalno ili na crno i upozorava da ukoliko ne budu mogle da se vrate, opstanak kućne nege će biti doveden u pitanje.

– Nedostaje nam sveobuhvatni plan za slučaj pandemije, jer je, pored ambulantnih negovateljskih usluga i ambulantne intenzivne nege, veliki sektor kućne nege zaboravljen. Kako bi se suzbila kriza u oblasti nege, neophodna je hitna pomoć. Gradovi i opštine bi trebalo da omoguće posebne telefonske brojeve za osobe kojima je potrebna nega i za njhove porodice, a negovateljskim kapacitetima u ambulantama i domovima bi trebalo rukovoditi centralno – smatra Izfort.

Da bi sprečile nove zaraze korona virusom, savezne pokrajine Bavarska i Donja Saksonija uvele su zabranu primanja novih lica u staračke domove, koja se ipak ne odnosi na ustanove koje za nove korisnike mogu da obezbede karantin u trajanju od četrnaest dana. Međutim, to je teško izvodljivo u bilo kom domu, jer čak i osobe koje imaju mesto u domu, a neko vreme su provele u bolnici, mogu da se vrate samo ukolikjo je dom u stanju da im obezbedi izolaciju.

Austrija, međutim, još od 2007. godine ima zakon koji reguliše pravila kućne nege i koji u velikoj meri daje pravnu sigurnost, kako negovateljima, tako i korisnicima. Pored novca za negu, država daje i mesečni dodatak u iznosu i do 550 eura, pa rad na crno u kućnoj nezi gotovo da više i ne predstavlja problem. Tokom ove krize Austrija je formirala i specijalni fond za postavljanje hotlajn linija za negu, a u klinikama za rehabilitaciju je obezbeđen prostor za ljude kojima je neophodna nega. Vlada u Beču je uvela i poseban bonus od 500 eura za sve negovateljke koje tokom pandemije produže svoj ugovor na najmanje četiri sedmice.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor