Nemačka bi da podigne uslov za odlazak u penziju na 69 godina

Iako važeća starosna granica za odlazak u penziju u Nemačkoj iznosi 67 godina, a statistika pokazuje da 17 posto građana umire pre tog roka, tokom korona krize ponovo su sve učestaliji zahtevi da se ta granica pomeri na 69 godina života, piše Dojče vele.

U 2019. godini 17 posto preminulih u Nemačkoj nije napunilo 67 godina, a 14,4 posto nije doživelo ni 65. godinu, vavodi se u odgovoru saveznog Ministarstva unutrašnjih poslova na zahtev poslaničke grupe Levice. Ukoliko bi se starosna granica za odlazak u penziju povećala na 69 godina, još više ljudi je ne bi dočekalo, budući da je u 2019. godini 19,8 posto umrlih bilo mlađe od 69 godina, ili svaki peti, prenosi Noje Osnabriker cajtung.

– Što je starija dob za odlazak u penziju, to će je manje ljudi doživeti. Budući da ljudi sa malim primanjima žive kraće, pomeranje starosne granice za penzionisanje znači „raspodelu odozdo prema gore“. Nemačkoj nisu potrebne diskusije o daljem pomeranju starosne granice za odlazak u penziju, već pre o povratku na penziju sa 65 godina. Svako ko opravdava veću starosnu granicu za odlazak u penziju povećanjem očekivanog životnog veka „krije pola istine“. Mnogi ljudi ne dostižu dob za odlazak u penziju u dobrom zdravlju. Za njih je svako povećanje starosne granice za odlazak u penziju smanjenje njihove penzije, jer su prinuđeni da se penzionišu ranije – rekla je Sabine Cimerman, predsedavajuća Odbora za starije osobe u Bundestagu.

Nekoliko ekonomskih instituta je u aprilu predložilo podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 69 godina, s obzirom na opterćenost državnog budžeta zbog pandemije. Oni svoje zahteve obrazlažu dvostrukom korišću i kažu da bi se, s jedne strane, povećali prihodi penzijskog osiguranja, a s druge bi više ljudi bilo dostupno tržištu rada.

Nemačko stanovništvo se smanjuje i sve je starije, navodi potpredsednik Instituta za ekonomska istraživanja Halle (IWH) Oliver Holtemeler i dodaje da će se u budućnosti razlika između broja mladih koji dolaze na tržište rada i starih koji ga napuštaju biti oko 400.000 ljudi manje na godišnjem nivou, što bi, kako upozorava ovaj ekonomista, oštetilo nemačku privredu.

Stručnjaci vide u penzijskom osiguranju važan instrument za uravnotežen državni budžet, izuzimajući vanredne faktore i neujednačenost privredih tokova, u kom ne mora da se štedi na važnim investicijama za budućnost. Ukoliko se tu ništa ne preduzme, subvencije za penzijsko osiguranje iz saveznog budžeta će rasti na štetu drugih državnih troškova.

– Najelegantnije rešenje bilo bi sporo, postepeno povećanje starosne granice za penzionisanje, jer bi to imalo pozitivan efekat sa dve strane. Kad bi ljudi bili malo duže dostupni tržištu rada, to bi ojačalo potencijalnu radnu snagu, a imalo bi efekta na rashode penzijskog osiguranja – objašnjava Holtemeler.

Nemačka centralna banka, Bundesbank, takođe se izjasnila za povećanje starosne granice za odlazak u penziju. Do sada neprekidno rastući životni vek podrazumeva sve duže trajanje penzije, dok periodi plaćanja doprinosa ostaju konstantni. Zato je logično povećanje starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina, poručuju iz Bundesbanke.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor