Svinjska kuga dovela do nestašice svinjetine

Srbija je veliki uvoznik svinjskog mesa, ali oko tri miliona svinja u uzgoju, koliko se procenjuje da ih trenutno imamo, nije dovoljno za domaću potrošnju, u situaciji kada količine svinjetine i njena cena u Evropi konstantno variraju usled širenja afričke svinjske kuge.

Do sada je najveći broj slučajeva afričke kuge, od više od 1.500 zaraženih jedinki, registrovan u Poljskoj, sledi je Rumunija sa nešto više od 1.000 slučajeva, potom Mađarska i baltičke zemlje. U Evropi je od početka godine zabeleženo više od 4.500 slučajeva zaraze, a pobijeno je oko 500.000 svinja, piše Politika.

Prema podacima Evropskog zavoda za statistiku (Eurostata), potrošači u Austriji su prošle godine plaćali 46 posto više sveže svinjsko meso u odnosu na prosek Unije, a slede ih kupci u Luksemburgu, Francuskoj i Belgiji, dok je u Grčkoj cena svinjetine skočila za 30 posto. Sa druge strane, cene svinjetine u Poljskoj i Rumuniji su istovremeno bile za 37 posto niže u odnosu na prosečnu cenu, a slično je bilo i na tržištima Bugarske i Litvanije.

Srbija je samo u prošloj godini uvezla 29.000 tona svinjetine, pa se trenutni nedostatak uglavnom nadoknađuje uvozom mesa za prerađivačku industriju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku uvoz svinjskog svežeg i zamrznutog mesa je u prošloj godini, u odnosu na 2017. godinu, povećan za devet posto, a najviše smo ga uvozili iz Španije i Nemačke, dok su manje količine stizale i iz Holandije, Mađarske i Hrvatske. U istom periodu izvoz svinjetine je opao za oko 30 procenata.

– To što smo veliki uvoznici svinjskog mesa nam govori da je u ovom trenutku našim klaničarima jeftinije da uvoze meso nego da se bave tovom. U primarnoj proizvodnji farmeri su u vrlo nezavidnom položaju, jer kada kreću u tov svinja neizvesno je kolika će biti krajnja cena koja je danas 170 dinara, a vrlo lako za dva meseca može da padne na 150 ili 130 dinara. Taj biznis je neizvestan, u smislu kontinuiteta proizvodnje koji je potreban za izvoz na velika tržišta poput Kine ili Rusije – objašnjava Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS).

On je ocenio da Srbija nije iskoristila prednost što životinje hrani hranom koja nije GMO i sama je kriva što tu prednost nije popularisala. Kako je istakao, na cenu mesa utiče i obim trgovine sa EU, kao najvećim partnerom, a mi tu trgovinu nemamo.

– Razlog je što svinje i dalje vakcinišemo protiv svinjske kuge, mada bi od 1. oktobra to trebalo da se prekine. Bez toga ne verujem da bismo bili konkurentni sa cenom svežeg mesa u EU, jer nam je skupa proizvodnja i ne možemo da postignemo konkurentnost sa zemljama poput Španije, Belgije, Danske, Nemačke – dodaje Budimović.

Prema mišljenju Vukoja Muhadinovića, direktora i vlasnika Industrije mesa „Topola“, cene mesa u Evropskoj uniji generiše kinesko tržište, a to utiče i na nas, jer zavisimo od spoljašnjih faktora.

– Imali smo dosta visoku cenu na tržištu, koja je sada blago pala. Pojava afričke kuge svinja jedan je od razloga što se ne izvozi i što je manja tražnja, a to se reflektuje i na sirovine. Očekujemo da će se to stabilizovati, a nadamo se i povećanju cena kada se tržište stabilizuje – kaže Muhadinović.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor