Novosadsko Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi zahvalilo se ministru zdravlja dr Zlatiboru Lončaru na angažovanju u proveri podataka o humanoj plazmi i njenoj preradi, čime su potvrdili svoje sumnje u prikrivanje činjeničnog stanja u službi transfuzije krvi Srbije.
– Služba za transfuziju krvi Srbije se javno hvali da godišnje prikupi 250.000 doza krvi. Taj rezultat transfuzije znači da imamo na raspolaganju između 50.000 i 55.000 litara humane plazme. U nacionalnom Centru za frakcionisanje plazme pri Institutu za transfuziju krvi Srbije, prošle godine je prerađeno do 3.000 litara plazme. Gde je ostatak od nekih 47.000 litara plazma iz krvi naših dobrovoljnih davalaca? Umesto da se preradi, baca se i uništava, a redovno svake godine uvozimo komercijalne proizvode iz plazme u vrednosti i do 20 miliona eura – objašnjava Stevan Požega, predsednik ovog udruženja, koji je do sada 200 puta dobrovoljno dao krv, prenosi novosadski „Dnevnik“.
On navodi da je polovinom prošlog meseca zdravstveni inspektor izvršio nadzor u Zavodu za transfuziju krvi u Novom Sadu i došao do podatka da je 2010. iz Novog Sada Institutu za transfuziju krvi Srbije na frakcionisanje poslato 599 jedinica plazme.
– Naredne godine poslato je 9.077 jedinica, 2012. 6.300, 2013. 3.878, a prošle godine 3.000 jedinica. Jula prošle godine Institut je obustavio prijem zamrznute sveže plazme, a određeni broj jedinica je zastareo. Zbog toga je Zavod za transfuziju krvi u Novom Sadu u septembru uništio 823 jedinice plazme za frakciju, te je ona dostavljena Kliničkom centru kao medicinski otpad. Na dan inspekcijskog nadzora, u Zavodu za transfuziju krvi u Novom Sadu nalazilo se 2.992 jedinice plazme kojoj ističe rok u periodu januar-mart ove godine – kaže Požega.
Po njegovim rečima, Zavod za transfuziju krvi u Novom Sadu ne raspolaže dovoljnim kapacitetima hladne sobe na minus 30 stepeni Celzijusa, aimaju i nedovoljan broj zamrzivača-sandučara. Kako kaže, Centar za frakcionisanje krvne plazme je praktično uništen, u njemu se nalazi zastarela oprema i to je razlog što se krvna plazma ne obrađuje.
– Tražićemo da nam Institut dostavi podatak šta se događa sa razlikom između 50.000 jedinica plazme koje se prikupi i 3.000 jedinica koje se prerade. Najava ministra Lončara da će raditi na osnivanju novog nacionalnog centra za frakcionisanje krvne plazme uliva nadu da će se ovo pitanje konačno rešiti i da će svi lekovi koji se dobijaju od prerađene krvne plazme besplatno biti dostupni pacijentima u našim bolnicama, odnosno da će dobrovoljno davalaštvo ispuniti svoju misiju humanosti i dobrovoljnosti – naglašava Požega.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Srbija je pre nekoliko godina izdvajala više od 17 miliona eura za uvoz derivata krvi, kao što su hemoglobin ili globulini. Podaci pokazuju da najviše uvozimo iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, Indije, pa čak i iz Hrvatske. Na ovakvu situaciju ukazala je i dr Dragana Jovanović, predsednica organizacije „Doktori bez korupcije“, navodeći da svake godine rasipamo milione na uvoz krvnih produkata koji bi mogli kod nas da se proizvode. Po njenom mišljenju, novac bi mogao da se sačuva kada bi se unapredila transfuziološka služba kroz tehničku pomoć i nabavku opreme.
Оставите одговор