Najezda glodara u Srbiji

made-in-germany-rs-pacovi

Srbiju je u ovoj godini, osim katastrofalnih poplava i „pucanja“ elektromreže usled ledenih kiša, zadesila i najezda glodara, zbog čega je Ministarstvo poljoprivrede dozvolilo upotrebu zabranjenih opasnih otrova.

Iako se „kalamitne“ godine, kada dolazi do prenamnožavanja glodara, prirodno javljaju svake četvrte ili pete godine, stručnjaci naglašavaju da nikada do sada, od kada se vodi takva evidencija, nije zabeležena ovakva najezda štetočina, prenosi „B92“.

U Institutu za pesticide i zaštitu životne sredine kažu da ukoliko poljoprivrednici na poljima, u povrtnjacima ili voćnjacima nađu po neku rupu, to ne predstavlja naročiti problem, jer svaki miš može da pojede par grama žitarica ili zelene mase dnevno. Međutim, ako pronađu 50.000 rupa, koliko ih je na pojedinim parcelama, to znači da prinosa uopšte neće ni biti. Na osnovu analiza poljoprivrednih stručnjaka, po broju rupa na njivama Bačke, Srema, Mačve i Pomoravlja, ove godine razmere najezde glodara su biblijske, a štete se kreću i do 100 posto. Kako navode, miševi su se toliko namnožiili da su počeli da napadaju i voćanjake, što se inače ne dešava, a pretpostavlja se da su poslednje dve tople zime, toplo proleće i leto, razlog za ovu opasnu pojavu.

– Upozoravali smo još pre da će do ovoga doći i sada je izvesno da je to veliki problem. Ženka miša može da se koti i 10 puta u toku godine. Graviditet traje svega 19 dana, posle čega može da okoti do 12 mladunaca koji sami počinju da se pare već za mesec dana. U normalnim godinama jedna ženka miša može da proizvede stotinak potomka – objašnjava Mirjana Vukša, stručnjak za glodare.

Ministarstvo poljoprivrede, suočeno sa ovim velikim problemom, vandredno je odobrilo upotrebu opasnog otrova „cink fosfida“. Mada se ne radi o zvaničnoj preporuci, pogođeni poljoprivrednicu primorani su da otrov bacaju po celim njivama sa rasturačima za đubrivo, umesto da pojedinačne doze ubacuju u svaku rupu.

„Cink fosfid“ deluje brzo i agresivno, nije opasan po useve i zdravlje ljudi koji koriste plodove, ali je opsan za ptice i divljač. Doktorka Vukša upozorava da poljoprivrednici moraju kratkoročno da sprovedu niz mera kako bi spasili svoje useve i napominje da bi se dugoročan uspeh mogao postići obnavljanjem staništa za prirodne predatore miševa, pogotovu sova, koje su jedine u stanju da kontrolišu brojnost glodara, na isti način kao i milionima godina pre nego što je čovek uopšte počeo da se bavi poljoprivredom.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

2 Komentara
  1. Zenka pacova moze da se koti 10 puta u toku godine ako se ne preduzimaju mere deratizacije nemoguce ih je dovesti na optimalan broj.

  2. pacovi mogu da uniste letinu, to zna svaki seljak! I deratizacija mora da se radi svake godine, raditi preventivu i sve ostalo http://www.istrebljivac.com/deratizacija/. Sada je prekasno, to sto su odobrili preparat na bazi cinka je mac sa dve ostrice, to je opasno sredstvo, mislio sam da su ga zabranili. Ne svidja mi se.

Ostavite odgovor