Javnosti je po prvi put predstavljena imovina biskupije Keln, inače najbogatije u Nemačkoj, čije se bogatstvo meri milijardama eura. Pored toga, u računici o prihodima i rashodima nisu uzete u obzir određene poznate dragocenosti ove biskupije.
Kelnska nadbiskupija raspolagala je do decembra 2013. godine imovinom vrednom 3,35 milijardi eura, što je čini najvećom i najbogatijom nemačkom biskupijom, ali i jednom od najvažnijih biskupija katoličke crkve uopšte. Samo finansijska sredstva, kao što su vrednosne hartije i fondovi za nekretnine, vrede oko 2,4 milijarde eura, dok se vrednost nekretnina, škola i prostorija za skupove, procenjuje na oko 646 miliona eura. Na to se još dodaje i gotovina u bankama i druge vrednosti, prenosi „Dojče vele“.
U izveštaju o finansijama, za kelnsku katedralu određena je neverovatna simbolična vrednost od 25 eura, a kao razlog navodi se da ona ne donosi novac, već da njeno održavanje godišnje košta više miliona eura. Izveštaj ne pominje ni umetničko blago katedrale, kao što je čuveni zlatni sarkofag sa moštima Sveta tri kralja.
Izveštaj svojih godišnjih prihoda i rashoda, dijeceza sa najbrojnijim članstvom u Nemačkoj predstavila je onako kako to rade sva akcionarska društva u svojim godišnjim izveštajima. Kako navodi finansijski direktor Herman Jozef Šon, budžet za 2013. godinu iznosio je 811 miliona eura, od čega je na kraju godine preostalo 59 miliona, pre svega zbog većih prihoda od crkvenog poreza. Iako izveštaj pokazuje da biskupija raspolaže sa visokim finansijskim sredstvima, ona su uglavnom namenjena za pokrivanje dugoročnih projekata. Najviše novca izdvaja se za očuvanje crkava, kao i za penzioni fond za oko 4.000 zaposlenih u ovoj biskupiji.
Međutim, od kako je javnosti otkriven skandal oko izgradnje luksuznog sedišta biskupije u Limburgu, koju je inicirao Franc-Peter Tebarc van Elst, sve više katoličkih biskupija javno predstavlja svoju imovinu, po čemu se vidi da među njima postoje velike razlike.
Štefan Hese, generalni vikar, kaže da se mnoge instance u Kelnu brinu da se „ne desi ono što se desilo u Limburgu“ i tvrdi da sav novac ide za dobrobit ljudi, kao i da celokupno bogatstvo omogućava „svakodnevni rad pastora sa vernicima i rad „Karitasa“.“ Generalni vikar objašnjava da svakog dana oko dva miliona eura ide crkvenim zajednicama, „Karitasu“, bolnicama, kao i za projekte u kriznim regionima i zemljama u razvoju, a time se biskupija sa najbrojnijim članstvom ne brine samo za oko dva miliona katolika, „već nastoji da pomogne svim ljudima“.
Predstavljanjem finansijskog izveštaja kelnska nadbiskupija je ispunila obećanje o većoj tranasparentnosti rada. Finansijski direktor Šon naglašava da njihov cilj predstavlja postavljanje određenih standarda i naglašava da su finansije kelnske nadbiskupije proverene po najstrožijim kriterijumima.
Оставите одговор