„Mile Dragić“ izvozi vojnu opremu sve do Afrike

made-in-germany-rs-vojne-cizme

Nakon afere „pancir” koja je zrenjaninsku kompaniju „Proizvodnja Mile Dragić” i njenog vlasnika potresla pre deset godina, ova fabrika je do danas uspela da stabilizuje svoju proizvodnju.

Ipak, evidentne su posledice ogromne štete koju je preduzeće pretrpelo, jer je umesto 700 radnika, koliko ih je bilo zaposleno pre deceniju, u pogonima ostalo njih 280, a i brojni kooperanti su prekinuli saradnju tokom perioda kada nije bilo posla, prenosi novosadski „Dnevnik“.

Poslovodstvo tvrdi da je ovo jedina domaća firma specijalizovana za izradu vojne i policijske opreme u koju država, ne samo da nije uložila ni dinar, već joj je čitavu deceniju otežavala rad. Po rečima generalnog direktora Dejana Dragića, kompanija ni sada ne traži novac, već samo podršku koja se očekuje za perspektivno izvozno preduzeće koje je izdržalo žestoku konkurenciju najboljih u svetu.

Pre četrdeset godina kompaniju je osnovao Mile Dragić, a njeni proizvodi danas se izvoze na tržišta Bliskog istoka, Afrike, zemalja bivšeg SSSR-a i država u regionu. Osim balističke opreme, kao što su šlemovi, panciri, štitovi ili specijalni prekrivači za ometanje radara, ova fabrika izrađuje i specijalne čizme, opremu za deminere, vatrogasna odela i drugo.

– Kada je reč o proizvodnom programu, njega u prvom redu karakterišu specifični materijali koji se koriste u proizvodnji. Oni su mahom uvozni i u tom domenu smo razvili saradnju sa najpoznatijim svetskim proizvođačima, gde su Amerikanci najdominatniji. Radi se o firmama koje prate svoje materijale sve do ugradnje u šlemove, pancire i specijalna odela, a zatim kontrolišu i njihovo ponašanje u praksi – objašnjava Dejan Dragić.

Poslovanje ove fabrike oduvek su pratile razne glasine, od toga da se tu ništa ne proizvodi, već da se samo dorađuje uvezena roba, do tvrdnji da se fabrika, uprkos sadašnjim navodima menadžmenta da nema nikakvu podršku države, ranije nalazila u povlašćenom položaju zbog uske saradnje sa Vojskom Srbije.

-To je zamena teza. Sva naša proizvodnja je bazirana je na vlastitim, a ne na tuđim licencama. I proizvode koje je koristila naša vojska, kompanija je sama razvijala, bez ičije pomoći, iako i u najrazvijenijim zemljama država ulaže u proizvodnju opreme za vojsku i prati je sve do prodaje – naglašava Dragić i kao primer navodi razne međunarodne sajmove na kojima državne institucije prate proizvođače, pomažući tako plasman robe inostranim kupcima.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor