Malo se građana usuđuje da trguje na berzi

made-in-germany-rs-berza

Akcije domaćih preduzeća i obveznice stare štednje na Beogradskoj berzi uglavnom kupuju investicioni i penzijski fondovi i firme, a među ulagačima nema puno građana. Pored toga što su se pojedinci opekli investirajući u akcije za vreme berzanskog buma 2007. godine, i što se u 2009. desio veliki pad cena akcija, osnovni razlog za ovoliku pasivnost građana na berzi jeste nedostatak novca za bilo kakvo ulaganje, pišu „Večernje novosti“.

Tako se sada na berzi pojedinac može sresti uglavnom na strani prodaje, kada pokuša da unovči besplatno dobijene akcije Naftne industrije Srbije (NIS) ili Aerodroma.

– Kada je reč o investiranju u proteklih nekoliko godina, akcije na Beogradskoj berzi nalaze se na prilično niskom nivou cene, ali i pored toga, prilično je slabo interesovanje građana. Naftna industrija Srbije kao vodeća akcija, nosi dividendni prinos od oko osam procenata i sama ta činjenica pokazuje koliko je ovdašnje tržište depresirano. S druge strane, domaći građani nisu dovoljno edukovani i samo malobrojni imaju sklonost da investiraju u najrizičniju vrstu imovine kao što su akcije – kaže Nenad Gujaničić, direktor Odeljenja za poslovni razvoj brokersko-dilerskog društva „Vajz broker“.

Po njegovom mišljenju, oni koji imaju višak novca za štednju ili neko ulaganje, trebalo bi da računaju da im je za uspeh u berzanskoj trgovini potrebno bar nekoliko hiljada eura, kako bi se sredstva mogla opredeliti na nekoliko hartija i time smanjio rizik.

– Vremenski horizont za ovu vrstu ulaganja ne bi smeo biti kraći od dve do tri godine, dok su ulaganja na nekoliko meseci ili kraće izuzetno opasna i nose karakter špekulativne trgovine. Najatraktivnije za kupovinu su akcije kompanija koje dobro posluju i isplaćuju dividendu, kao što su „NIS“, „Metalac“, „Fitofarmacija“, „Jedinstvo Sevojno“, i kompanija čija bi prodaja ili privatizacija mogla da se očekuje u narednom periodu, na primer „Imlek“, „Energoprojekt holding“ ili „Komercijalna banka“ – objašnjava Gujaničić.

Prva prodaja besplatno podeljenih akcija „NIS-a“ i Aerodroma i dalje je oslobođena dodatnih troškova. Međutim, građani koji žele da trguju ostalim hartijama na berzi moraju da računaju i na plaćanje raznih provizija. Brokerska provizija uobičajeno je 1 posto, provizije Beogradske berze i Centralnog registra iznose po 0,1 posto, dok banke traže od 0,2 do 0,3 posto. Prilikom sklapanja ugovora i otvaranja vlasničkog računa, fiksni trošak brokerske kuće najmanje je 500 dinara.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor