Upišite se
Nemačko Srpski – Srpsko Nemački poslovni odnosi, vesti, firme, delatnosti i proizvodi vrhunskog kvaliteta

Kozmetički proizvodi sa otrovnim sastojcima

made-in-germany-rs-kozmetika

Nedavna istraživanja pokazuju da je od oko 3.000 hemikalija koje se koriste u kozmetičkoj industriji, više od 800 njih otrovno, a smatra se da više od 80 procenata tih sastojaka nije laboratorijski ni ispitano do kraja.

Da se kozmetički preparati ne bi brzo ubuđali, da bi lepo mirisali, sprečavali znojenje, izbeljivali zube i lepo penili, proizvođači u njih dodaju različite sastojke. Ftalati, sulfati, parabeni i formaldehid, samo su neki od sastojaka u kozmetici koju svakodnevno koristimo.

– Te se supstance nalaze u jako niskim koncentracijama. Teško je naći konzervanse koji će efikasno štititi proizvode od plesni i kvarenja, koji predstavljaju još veću opasnost za potrošače – ističe Snežana Savić, profesor Farmaceutskog fakulteta, i dodaje da u našoj zemlji ne postoji čvrsta zakonska regulativa za kontrolu kvaliteta kozmetičkih preparata.

Po njenim rečima, pravilnik koji se u Srbiji koristi datira još iz 1983. godine, a od tada se dosta toga izmenilo u ovoj oblasti. Dopune pravilnika u skladu sa pravilima EU, urađene su pre nekoliko godina, međutim kako kaže, do danas nisu zvanično stupile na snagu.

– S druge strane, proizvođači organske kozmetike pronašli su način da mnoge proizvode naprave i bez potencijalno štetnih jedinjenja. Supstance dobijene procesom prerade nafte zabranjene su u prirodnoj kozmetici, kao i sterilizacija pakovanja za kozmetiku radijacijom. Takođe, u prirodnoj kozmetici ne koriste se parabeni, a za penjenje šampona umesto sulfata koriste se mnogo blaža sredstva – objašnjava farmaceut Živana Mićković za „Blic“.

Svaki kozmetički stručnjak bi potrošačima preporučio da pažljivo čitaju deklaracije na preparatima, međutim sve je teže biti siguran u sastav nekog proizvoda, jer proizvođači koriste razne trikove da prikriju njihov sastav, počev od sitnih, jedva vidljivih slova, pa do manje poznatih hemijskih naziva i skraćenica. Zato Mićkovićeva savetuje potrošačima da ako nije neophodno, bolje ne koriste supstance za koje se sumnja da su opasne, jer kako kaže, dok čekamo da neko zvanično dokaže da su one opasne mogu da prođu godine.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor

Najnoviji članci

Kategorije

Blog

Arhiva članaka

Sign up for Made in Germany RS - Newsletter

* = required field