Koliki je udeo trgovine drogom i prostitucije u srpskom BDP-u?

Trgovina drogom i prostitucija učestvuju u bruto domaćem proizvodu Srbije sa 33,5 milijardi dinara, što je u istom nivou sa legalnim delatnostima poput seče drveća, proizvodnje nameštaja ili šumarstva, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Naime, RZS još od 2014. godine primenjuje Evropski sistem proračuna koji u obzir uzima i udeo ilegalne ekonomije u BDP-u. Prema rečima Nemanje Nenadića iz Transparentnosti Srbije, dobro je što je Zavod izašao sa ovim procenama, ali bi bilo dobro čuti i nešto o metodologiji prikupljanja tih podataka.

– Kad već postoje podaci o tome koliko se zarađuje od nekih nelegalnih aktivnosti bilo bi jednako korisno kada bi Zavod za statistiku prikupio recimo podatke o tome koliko korupcija pravi troškova ili koristi onima koji u njoj učestvuju – kaže Nenadić.

Do podataka potrebnih za proračun došlo se uz primenu međunarodnih standarda, a RZS je u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i specijalizovanim zdravstvenim ustanovama došao do neophodnih izvora informacija i na njima zasnovanih metoda obračuna i procena, prenosi TV Prva.

Procentualno gledano, u BDP-u Srbije prostitucija od 2015 godine učestvuje prosečno sa 0,3 posto, a u toj godini je u prostituciji ostvaren promet od nešto više od 12 milijardi dinara, ili 0,34 posto BDP-a. Iako su zarade u narednim godinama rasle, učešće prostitucije je ostalo otprilike isto, pa je u 2019. ostvaren promet od skoro 16 milijardi dinara, ili 0,29 posto BDP-a.

Slična situacija je i kada je u pitanju trgovina drogom. U 2015. je promet drogom iznosio skoro 14 i po milijardi dinara, ili 0,34 posto BDP-a. Iako je, kao i kod prostitucije, narednih godina promet rastao, učešće droge u BDP-u ostalo je oko 0,3 posto, a prošle godine je bilo veće za tri milijarde u odnosu na 2015. godinu, što je iznosilo 0,32 posto BDP-a.

– Legalizacija prostitucije, ili prodaje pojedinih vrsta droga, bi verovatno uticala na smanjenje korupcije, odnosno nelegalnih prihoda onih koji ne vrše adekvatnu kontrolu takvih aktivnosti. Naravno, svaka država i društvo prema svojim standardima, moralnim načelima i tome slično, odmerava hoće li neku aktivnost da proglasi zakonitom ili ne – kaže Nenadić.

Procentualno posmatrano po sektorima, u 2019. godini su, zajedno sa prostitucijom i trgovinom drogom, isto ili približno učešće od 0,3 posto BDP-a imale i delatnosti kao što su šumarstvo, seča drveća, proizvodnja nameštaja, proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda i reklamiranje i istraživanje tržišta.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor