Izvoz srpskog cveća u 2020. dostigao 4,2 miliona eura

Iz Srbije je u prošloj godini izvezeno cveća za 4,2 miliona eura, od čega su polovinu od ukupne količine činile ruže, budući da Srbija, uz jug Francuske, ima najidealnije uslove za proizvodnju ruža u Evropi.

Prema rečima Aleksandra Bogunovića, sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS), naša zemlja ima velike potencijale za proizvodnju cveća, zbog odličnog geografskog položaja i državne pomoći za ovaj sektor poljoprivrede. On je istakao da je ova vrsta poljoprivrede veoma unosna, jer promet cveća u svetu premašuje 200 milijardi eura godišnje.

– Govorimo o jednoj jako velikoj industriji sa konstantnim rastom potrošnje na svetskom nivou za koji možemo da kažemo da raste po 10 posto godišnje. Prošla godina je bila krizna, zbog čega je izvoz srpskih proizvođača bio niži za šest posto u odnosu na 2019, ali je zabeležen rast uvoza sadnog materijala za 9,5 procenata. Površine pod cvećem u Srbiji su još uvek male, mada ne postoji precizan podatak. Prema popisu iz 2012. to je bilo nekih 200 hektara, smatra se da sada ima oko 600 hektara, a još toliko ima i plantažnog gajenja. Država je obezbedila podsticaje, što takođe obezbeđuje rast površina i sve veći rast proizvodnje i cveća, i ukrasnog bilja i sadnog materijala – rekao je Bogunović.

On je naveo da Srbija beleži konstantan rast izvoza, najviše rezanog i živog cveća i sadnog materijala, koji je prošle godine premašio 4 miliona eura. Preko 50 posto ukupnog izvoza ide u Evropsku uniju, a Holandija nam je najveći partner kada je u pitanju i izvoz i uvoz cveća. Uz državne mere podrške taj segment će nastaviti da raste ali, kako kaže, moramo da vidimo kako će se odvijati situacija na tržištu, s obziorm na zatvaranje i manji prostor za prodaju.

– Uprkos zatvaranju ugostiteljskog sektora, koji je veliki potrošač cveća, i otežanim uslovima rada trgovina, prošle godine potrošnja nije značajno pala, iako su se navike potrošača menjale. U vanrednim situacijama potrošač se okreće ka osnovnim životnim namirnicama, ali nekako ipak je i cveće našlo svoj prostor u toj priči. Srpski proizvođači su izgubili na domaćem tržištu jer su u jednom periodu zelene pijace bile zatovorene. Nadamo se da će vakcinacija relaksirati situaciju, da će se više putovati, otvoriti restorani i hoteli i da će nam to omogućiti veće tržište – poručio je Bogunović.

On je skrenuo pažnju na naizgled prardoksalnu situaciju u kojoj je povećan uvoz sadnog materijala za skoro 10 posto. Kako kaže, Srbija najviše uvozi sadni materijal za orhideje, lale, zumbule, a dešavanja pokazuju da su ljudi i pored svega nastavili da ulažu, jer su najverovatnije razmišljali da će ove godina biti ipak bolja po pitanju pandemije.

– Srbija ima mogućnosti za proizvodnju različitih vrsta cveća na otvorenom i u zatvorenom prostoru i od toga zavisi i visina ulaganja u proizvodnju. Jedan mali zasad ruža od tri ara može da košta oko 10.000 eura, a te pare nakon prve godine možete da vratite, da bi već duplirali zaradu u sledećoj godini. Na nešto većoj površini, otprilike na jednom hektaru, treba vam 7.000 sadnica ruža, jedan euro je sadnica, što znači da uz prateću opremu i mehanizaciju već rastu troškovi, ali raste i prihod, jer vi već u drugoj godini možete sa te površine da uberete 250.000 cvetova – navodi Bogunović.

Za gajenje božura, kaže Bogunović, potrebno je uložiti 55.000 eura po hekratu, ali za raziku od ružaičnjaka koji se eksploatiše pet godina, zasad božura traje dvostruko duže, s tim što zarada iznosi oko 25.000 eura godišnje.

– Ali ako idete na vrste koje traže kontrolisanu atmosferu, onda idu veći plastenik ili staklenik, i tu ulaganja nisu mala, idu i do milion eura po hektaru, ali u skladu sa tim prinos je sigurniji, proizvodnja je veća, veći su i prihodi. Samim tim ste ozbiljniji proizvođač i ono što je najvažnije ne zavisite od vremenskih uslova. Cveće se može gajiti na zemljištu, hidroponijskoj podliozi ili na betonu u saksiji, uz različite zalivne sisteme – dodaje Bogunović i ističe da je ipak najvažnije da se svako dobro ulaganje na kraju isplati.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor