„Iz dijaspore će u Srbiju stizati sve manje para“

By: Will Spaetzel – CC BY-NC-SA 2.0

Analizirajući odnos dijaspore i matice u narednim godinama, prvi čovek nemačkog Mek Donaldsa, Branislav Knežević smatra da „dijaspora ne može biti pokretač promena u Srbiji, niti je to njen zadatak, a finansijska pomoć koja iz inostranstva stiže rodbini kontinuirano će da opada“, prenosi portal „Vesti-online“.

– Već druga generacija iseljenika ima slab emotivan odnos prema matici. Ona se asimilirala i za 10 do 20 godina doći će do obrnutog procesa. Dok je prva generacija ulagala u Srbiju, druga će prodavati nekretnine svojih roditelja u otadžbini, a dobijeni novac investiraće u inostranstvu. Kako naši ljudi iz dijaspore stare, a životni troškovi sve više rastu, tako će biti prinuđeni da sve više štede – objašnjava Knežević i poručuje vlastima u Srbiji da se u budućnosti mnogo ne uzdaju u novac srpskih iseljenika.

Knežević je nedavno u Beogradu učestvovao na poslovnoj konferenciji „Srbija i dijaspora“ i kako priznaje nije mu bilo prijatno kada je premijer Dačić zamerio našim iseljenicima što savetuju vlast da ne hrli u EU, dok oni za to vreme žive i rade u zemljama te iste bogate Unije.

– Moram da priznam da mi je to zasmetalo. Jedino se nadam da je premijer mislio da su veliki saveti nepotrebni, jer su svi svesni da je u Evropskoj uniji organizacija bolja i da je dobro za Srbiju da bude deo Unije, kako bi se ovde što pre promenili zakoni i napravili uslovi za ekonomsku stabilnost – prokomentarisao je Knežević.

Jedan od najuspešnijih Srba u korporativnom upravljanju, koji uskoro treba da pređe na novu funkciju u Austriji, kaže da je od ključne važnosti za Srbiju da se okrene razvoju svog stanovništva, kako se porodice ne bi više svodile na jedno i po dete u proseku.

– Pričamo o padu bruto društvenog proizvoda, a ne o tome da nam je opalo stanovništvo, a bez stanovništva nema ni razvoja društva. Treba i da shvatimo da Srbija nije industrijska zemlja. Njena budućnost su ulaganja u malu privredu, u manufakturu i poljoprivredu, kao što je to slučaj u Italiji. Umesto u potrošnju država treba da uloži novac u investicije. Ne treba kupovati stare tehnologije, već ulagati u razvoj novih tehnologija i obnovljivih izvora energije – ističe Knežević.

Za razliku od domaćih biznismena koji često umeju da kritički ocenjuju svoje radnike kao lenje i neradne, ovaj srpski stručnjak iz nemačke tvrdi da naši ljudi nisu vredni samo u inostranstvu.

– Za uspeh je ključna organizacija posla. Srbi su vredan narod, a znamo dobro i da radimo i dobro smo školovani. I ovde su Srbi vredni radnici, ali nemaju dobru organizaciju posla – kaže predsednik Zapadne divizije evropskog Mekdonaldsa, koji samo u Nemačkoj upošljava 65.000 radnika i ostvaruje godišnji promet od oko pet milijardi evra.

Na pitanje koje bi osobine preneo iz Nemačke u Srbiju, odgovara: „Preciznost, poštenje i radinost“.