I Srbija će graditi puteve od pepela

made-in-germany-rs-autoput-u-izgradnji

Nakon što je prošle sedmice Vlada Srbije usvojila Uredbu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, o upotrebi pepela u građevinarstvu i izgradnji puteva u Srbiji, ona je i zvanično stupila na snagu 3. jula.

Deponije pepela i šljake zauzimaju oko 1.400 hektara plodnog zemljišta u Srbiji, a sagorevanjem lignita, godišnje se proizvede šest miliona tona letećeg pepela. Uredbom o upotrebi pepela u građevinarstvu i izgradnji puteva u Srbiji bliže se propisuju uslovi za korišćenje pepela kao građevinskog materijala i u našoj zemlji, budući da takva praksa u zemljama SAD i Evropske unije postoji već više od 50 godina.

Profesor Branimir Ujdur, nekadašnji pomoćnik ministra za kapitalne investicije, kaže da ideja o upotrebi pepela za gradnju datira još od pre deset godina, ali da se iz nekog razloga s tim stalo. On je kazao da je pepeo dobar materijal za putogradnju i da je nesporazum nastao zbog nepoznavanja tehnologije ugradnje letećeg pepela, koji se prethodno mora stabilizovati da bi se mogao koristiti, prenosi novosadski „Dnevnik“.

Pepeo se može koristiti kao sirovina za proizvodnju cementa, kao dodatak za beton, u izgradnji puteva, kao agregat, pri izgradnji nasipa, nosećih slojeva kolovoznih konstrukcija, za stabilizaciju tla, za poboljšanje mehaničkih svojstava a može se koristiti i pri izgradnji donjih strojeva železničkih pruga.

Državni sekretar u Ministarstvu građevine Dejan Trifunović, najavio je skori početak korišćenja pepela u gradnji auto-puteva, pruga i drugih infrastrukturnih objekata u Srbiji. On je precizirao da bi samo sa postojećim zalihama od 200 miliona tona pepela, poređenja radi, mogli da sagradimo auto-put od Beograda do Londona, dugačak oko 2.000 kilometara.

– Nije normalno da Srbija gradi Koridor 11 između dve elektrane, a da ne koristi pepeo. Godinama čekamo na to, jer ranije nije bilo dovoljno političke volje i znanja. Upotrebom pepela rešićemo probleme EPS-a, dosta pomoći putogradnji i doprineti ekologiji. Postoji odluka EPS-a da se pepeo besplatno koristi za javne projekte infrastrukture. Oko 200 miliona tona pepela nalazi se na deponijama i radili smo projekciju da se sa postojećim zalihama može napraviti auto-put do Londona dug 2.000 kilometara. Tržišna vrednost tog pepela je oko milijardu eura, jer na tržištu tona pepela vredi pet eura – rekao je Trifunović.

Građevinari naglašavaju da se upotrebom pepela iz termoelektrana i drugih termoenergetskih postrojenja mogu u izgradnji puteva ostvariti uštede od 30 od 80 posto, u poređenju s korišćenjem standardnih građevinskih materijala, kamena, peska, šljunka… Trifunović je objasnio da je vrednost aktulenih infrastrukturnih projekata oko pet milijardi eura, računajući i gradnju brze pruge Beograd-Budimpešta, i da će Ministarstvo građevine preporučivati upotrebu pepela. On očekuje da će se pepeo koristiti u gradnji Koridora 11, Moravskog koridora, odnosno auto-puta od Pojata do Preljine, Fruškogorskog koridora od Rume do Novog Sada, za gradnju pruge Beograd–Budimpešta, kao i za obnovu pruge Beograd-Bar.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Оставите одговор