GM soja se ilegalno seje u Srbiji

made-in-germany-rs-no-gmo

U Srbiji je samo tokom prošle godine pronađeno 45 njiva zasađenih sa genetski modifikovanom (GM) sojom, a najviše ih je bilo u Mačvi, Banatu i Sremu.

Iako je gajenje ovakvih kultura ilegalno, veća zarada i manja ulaganja jesu glavni razlozi zbog kojih se domaći seljak odlučuje za ovakve useve. Stručnjaci upozoravaju da takve proizvođače ne interesuje mnogo zdravstvena strana, jer meso životinja tovljenih genetski modifikovanom hranom ne daju svojoj porodici, već ga prodaju.

– Očigledno da se sve zasejane površine nedovoljno kontrolišu, a biljke ne uništavaju u toku vegetacije. Genetski modifikovano seme poreklom je sa stranih tržišta i nije legalno ušlo u Srbiju. Početne količine ne moraju da budu velike, jer je za hektar zemlje potrebno svega stotinak kilograma. Tada se na četvrtini hektara seme umnoži za sledeću setvu. Na taj način se, iz godine u godinu GM soja reprodukuje i uvećava – objašnjava Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda Privredne komore Vojvodine.

Po njegovim rečima, ovakva soja se termički obrađuje kako bi se koristila za ishranu stoke, i to u malim pogonima, u kojima se, prema podacima Privredne komore Vojvodine, obradi između 50 i 60 hiljada tona konvencionalne soje godišnje.

– Srbija je jedina zemlja gde je sojina sačma skuplja od soje. Proizvođačima se ne isplati da merkantilnu soju prodaju fabrici i da onda uzmu sačmu, jer za sto kilograma ove žitarice, kada se sve obračuna, dobiju između 62 i 65 kilograma sojine sačme. U malim pogonima oni za tu količinu soje dobiju 80 kilograma sačme – kaže Bugarin i naglašava da nadležne službe moraju sve da unište i da obave kompletno usitnjavanje, kako soja ne bi mogla da se regeneriše tokom vegetacije.

Genetski modifikovanu soju uglavnom seju poljoprivredna gazdinstva koja imaju veće površine pod ovom biljkom, jer upotrebom totalnih herbicida, koje proizvodi kompanija „Monsanto“, smanjuju troškove proizvodnje. Te hemikalije uništavaju sve biljke osim GM soje, a tokom perioda vegetacije potrebno je samo jedno prskanje. Bugarin upozorava da seljaci ne razmišljaju o štetnosti, već samo gledaju da uštede na rashodima.

Kako dalje navodi, pre nekoliko godina bilo je indicija da je na 180 lokacija u Srbiji posejan GM kukuruz, što nikada nije dokazano, ili je jednostavno zataškano.

– Informaciju sam dobio od prvog čoveka firme koja se bavi proizvodnjom semena, koji ubrzo posle toga više nije bio na toj poziciji. Postoji veliki interes stranih semenskih kuća da zauzmu naše tršište. Prošle godine je „Ratar“ iz Novog Sada ponovo izgubio deo kolača, jer je izvoz semena kukuruza opao za 25 posto. Bilo je pokušaja da se ovaj institut podeli na naučni i komercijalni deo i da se privatizuje. Zainteresovan je bio „Pionir“, i u tom slučaju domaća pamet ne bi došla do izražaja. Kada postanete zavisni od nekog sa strane, izgubite suverenitet i u nauci – upozorava Bugarin.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor