Gajenje organske aronije u Srbiji postalo neisplativo

U Srbiji se organskim uzgojem bavi oko 2.000 poljoprivrednika na približno 15.000 hektara, što znači da je pod ovom vrstom proizvodnje tek 0,4 posto raspoloživog zemljišta.

Željko Dimitrić iz Male Vranjske kod Šapca je ispričao za RTS svoje iskustvo u organskom gajenju aronije, kako se zaleteo u ovaj posao i koliko mu se uopšte isplatio. On je novinarsku ekipu poslužio domaćim sokom od ovog voća, svojim proizvodom za koji koristi isti recept već šest godina, koliko i proizvodi aroniju.

– Na dan kada smo je sadili, kilogram aronije je u prodaji bio oko 1.000 dinara, a danas nema otkupa ili je to neki otkup po 100 dinara, koji je totalno neisplativ – poručuje Željko, koji je prošle godine postigao odličan rezultat u gajenju ovog voća, postavši tako i prvi sertifikovani proizvođač aronije na teritoriji Šapca.

Međutim, ni to mu, kako kaže, nije pomoglo da bi svoje proizvode izlagao dalje od bazara.

– Problem je što mi kao poljoprivredna gazdinstva ne možemo da uđemo u neke velike markete. Iako imam sertifikovanu organsku aroniju i potvrdu da je u mom soku ceđena sveža aronija, ja na ovaj sok ne mogu da stavim pečat ili amblem organskog proizvoda, jer to mogu da urade samo fabrike – objašnjava Željko.

Ovaj šabački poljoprivrednik je na 70 ari zasadio 1.400 stabala aronije. Iako procenjuje da ova plantaža može da daje i do 15 tona roda godišnje, on taj nivo još uvek nije dostigao. Željkova maksimalna berba bila je prošle godine, kada je sa svoje plantaže obrao ukupno 3,5 tone ovog bobičastog voća.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor