Gajenje malina u Srbiji u predstjećoj sezoni

made-in-germany-rs-maline

Po obimu proizvodnje i privrednom značaju u grupi jagodastog voća. kupina u Srbiji zauzima treće mesro, a s obzirom da 90 posto ukupne domaće godišnje proizvodnje ode u izvoz, u svetskoj produkciji Srbija je na visokom četvrtom mestu.

Najveći procenat izvezene srpske maline pretežno je u smrznutom stanju, sa deviznim efektom od preko 80 posto, dok se veoma male količine kupine izvoze kao sveže ili u vidu drugih prerađevina, prenosi agencija „Tanjug“.

Prema rečima Aleksandra Leposavića iz čačanskog Instituta za voćarstvo, u srpskim zasadima najzastupljnije sorte su „čačanska bestrna“ i „tornfri“, znatno manje „blek saten“, „dirksen tornles“ i druge, dok se poslednjih godina uvode i neke druge sorte poput „lohnesa“ i „čester tornlesa“.

– Sorta „čačanska bestrna“ u svetskoj produkciji kupine učestvuje sa više od osam posto ili sa 154.603 tone na godišnjem nivou. Kao opredeljujući činilac za gajenje ove sorte, kako kod nas, tako i u svetu, jeste njena otpornost na bolesti, niske temperature i ranije sazrevanje plodova. Čak i pri osrednjim merama nege zasada, proizvođači plodova Čačanske bestrne ostvaruju prinose od 25 do 35 tona po hektaru, što nije odlika nijedne sorte u svetu – objašnjava Leposavić.

I pored velikog ekonomskog značaja proizvodnje kupine za našu zemlju, potrebno je imati u vidu da gajenje ovog voća često prate krupni problemi, pa brojni proizvođači, na žalost, odustaju od proizvodnje.

– Reč je o otežanom plasmanu i neadekvatnoj ceni, velikoj osetljivosti svežih plodova na neodgovarajući transport, nedostatku novca u vreme otkupa koji je neracionalno organizovan i neblagovremenoj isplati proizvođačima. Upravo zbog ovih teškoća poslednjih godina dolazi do velikih oscilacija u proizvodnji kupine, a naročito loša otkupna cena bila je 2012. godine. Prošle godine proizvođači su bili polovično zadovoljni, jer su za kilogram dobijali od 60 do 70 dinara, a otkupljivači su ovakve cene pravdali lošim kvalitetom, neadekvatnom bojom ploda i neodgovarajućim sortimentom – kaže Leposavić.

Kako smatra, zbog svega navedenog brojni voćari u kriznim godinama zapuštaju ili krče zasade do momenta stabilizacije tržišta. Leposavić savetuje da proizvođači posebnu pažnju treba da obrate na odgovarajuću tehnologiju gajenja i zaštite, pravilnu organizaciju berbe, transport, hlađenje i smrzavanje plodova kupine u cilju poboljšanja kvaliteta proizvoda.

– Na taj način bi se ublažila stihija, umanjla cikličnost u proizvodnji i sprečilo gubljenje pozicije Srbije na svetskom tržištu plodova ove vrste voća – smatra Leposavić.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor