G20 bi pomoć za siromašne i porez za bogate

Ministri finansija Grupe 20 (ekonomski najsnažnijih 19 država na svetu i EU) postigli su dogovor o merama za podsticanje globalne ekonomije, od kojih bi prvenstveno trebalo da imaju koristi siromašnije zemlje.

Naime, G20 želi da pomogne siromašnim zemljama u pandemiji, tako što bi im se do kraja 2021. otpisale kamate na dugove, ali ne i sami dugovi, zbog čega predlaže zajedničku poresku stopu za multinacionalne kompanije, piše Dojče vele i dodaje da bi Međunarodni monetarni fond (MMF) trebalo da dobije dodatnih 650 milijardi američkih dolara za pomoć siromašnim zemljama u borbi protiv recesije izazvane korona krizom.

Ipak, mnogi afrički ekonomski stručnjaci smatraju da to nije dovoljno, te traže otpis barem dela dugova, a ne samo odlaganje plaćanja kamata, ali im je poručeno da je mnogima od njih već na raspolaganju mogućnost reprogramiranja duga, ukoliko preduzmu istinske reforme. Međutim, samo je nekoliko zemalja do sada iskoristilo ovu priliku, budući da bi zemlja koja se odluči na takav „državni bankrot“, godinama bila odsečena od međunarodnog finansijskog tržišta.

Početkom protekle sedmice MMF je najavio delimičan oprost duga za 28 najsiromašnijih zemalja sveta, u ukupnom iznosu od 238 miliona dolara, a to je treća po redu odluka o smanjenju duga doneta tokom pandemije. Pored toga, predsednica MMF Kristalina Georgijeva je najavila i četvrti otpis duga od 984 miliona dolara, koji će biti realizovan do aprila 2022. godine. Takođe, MMF sada pokušava da podeli i 1,4 milijarde dolara zemljama u razvoju, putem fonda za suzbijanje katastrofa mada, kako je kazala predsednica Monetarnog fonda, „trenutno ne postoji sistemska dužnička kriza“.

U prilog zahtevu da poreski sistem treba globalno reformisati kako bi države mogle da generišu dovoljan prihod od poreza za finansiranje obnove nakon korone, izjasnila se i nova američka ministarka finansija Džanet Jelen. Ona je predložila uvođenje minimalne poreske stope od 21 posto za kompanije širom sveta, poput Gugla, Amazona, Epla i Ubera, koji posluju na internetu i do sada su uspešno izbegavale oporezivanje preusmeravanjem dobiti u zemlje sa niskim porezima. Udruženje najvećih industrijskih zemalja (OECD) je do sada imalo za cilj samo minimalnu stopu od 12 procenata, zbog čega će o ovom pitanju dogovori trajati do jula.

SAD su nagovestile spremnost za saradnju po ovom pitanju i time napravile zaokret od 180 stepeni u odnosu na poziciju koju je zastupala Trampova administracija. Džanet Jelen smatra da su SAD tu dobro pozicionirane jer će američka privreda ove godine rasti za oko šest posto, brže od ekonomija većine zapadnih industrijskih zemalja, s obzirom na to da brzo vakcinisanje američkog stanovništva podstiče ekonomski oporavak.

G20, koja predstavlja oko 80 posto globalne ekonomske proizvodnje, do sada je mobilizovala oko 12 biliona (12 hiljada milijardi) dolara ekonomske pomoći za potrebe svojih privreda. Na kraju sastanka G20, šef italijanske centralne banke Ignacio Visko je izrazio umereni optimizam, poručivši kako smatra da pandemija neće naneti toliku štetu međunarodnom finansijskom sistemu kao finansijska kriza i kasnija kriza državnih dugova pre 13 godina, jer su, kako je istakao, banke i finansijski sistem u svetu danas otporniji nego tada.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor