Električna vozila ne postižu ekološke ciljeve!

Međunarodna asocijacija održivih pogona i razvoja automobilskih tehnologija (IASTEC), koja okuplja čak 171 naučnika, inženjera i stručnjaka za pogone, tvrdi da su emisije CO2 električnih automobila daleko veće nego što se to u javnosti prikazuje, prenosi Revija HAK.

Kreatori studije, prof. Thomas Koch i prof. Thomas Böhlke sa Instituta za tehnologiju u Karlsruheu, tvrde da će emisije CO2 električnih vozila biti dvostruko veće nego što to predviđa Evropska unija. Oni tvrde da je osnovni problem u tome što do 2030. godine, a i posle, svetska proizvodnja električne energije iz obnovljivih izovra neće bitnije rasti, već proizvodnja iz uglja i gasa, pa će se emisije CO2 u ovom sektoru povećati na osnovu potražnje. Oni kažu da u kalkulacijama EU nema tog povećanja iako će se kumulativne emisije do 2030. udvostručiti.

U EU važe posebna pravila koja podrazumevaju finansijske penale za proizvođače koji ne mogu da ispoštuju prosečni nivo od 95 g/km CO2 cele svoje prodate flote. To bi značilo da treba sabrati prosečne emisije svih prodatih automobila i podeliti ih sa brojem prodatih vozila, pa ukoliko se pokaže da je emisija veća od granice, moraju da se plate kazne. Ako su ovi naučnici u pravu, tada je stepen zablude potrošača na kraju premašio obim dizelgejt prevare, ocenjuju nemački mediji.

Trenutno se nova registracija električnog automobila računa u emisije celog voznog parka kao 0 g CO2 na 100 km, što za proizvođača predstavlja novčanu prednost od 9000 eura, koja se može nadoknaditi prodajom dizel vozila. Drugim rečima, samo oni koji prodaju dovoljno električnih automobila ne moraju da plate kaznu za registraciju motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Zbog toga proizvođači forsiraju električne automobile, jer sa njima mogu da prodaju više dizel i benzinskih kombija ili SUV automobila koji im donose velike marže.

Takođe, ni električna vozila nisu čista, a to će još manje biti u budućnosti. Emisije CO2 u budućnosti naučnici računaju na primeru jednog električnog kompakta koji u svom ciklusu od 15 godina pređe 220.000 kilometara. Zbog nepovoljnog energetskog miksa (proizvodnja strtuje iz termoelektrana), emisija takvog automobila iznosi 30 tona CO2 umesto 14 tona, pri čemu nisu uračunate emisije CO2 pri proizvodnji samog vozila. Po toj računici, klimatski bilans dizelskog hibrida, koji bi koristio 67% fosilnog goriva i 33% biogoriva, čak bi bio i bolji nego kod električnog automobila.