„Delta“ uplatila u budžet 90,5 mil eura

made-in-germany-rs-delta-holding

U prošloj godini kompanija „Delta holding“ uplatila je u budžet Srbije 90,5 miliona eura i ostvarila operativni profit od 53,3 miliona eura, što je za 38,27 posto veći profit nego u 2013. godini.

Predsednik kompanije Miroslav Mišković objasnio je da je uplata „Delta holdinga“ u republički budžet bila za tri do četiri miliona eura manja zbog pada vrednosti dinara u odnosu na euro, prenosi agencija „Beta“.

– U prošloj godini „Delta“ je ostvarila svoje najbolje rezultate od 2008. godine, a realizovala ih je bez poslovanja sa državom Srbijom, javnim ili državnim preduzećima, kao što je od uvek i radila. Rezultati su još značajniji jer su postignuti u vrlo lošim uslovima za poslovanje u Srbiji. U ovoj godini kompanija očekuje značajno povećanje obima poslovanja i operativni profit od 62 miliona eura pre amortizacije, što bi predstavljalo rast od 18,23 posto u odnosu na prošlu godinu. Vrednost planiranog izvoza trebalo bi da dostigne iznos od 75 miliona eura, čime bi se postigao rekord u poslovanju kompanije – rekao je Mišković i dodao da se u ovoj godini očekuje započnjanje investicija u ukupnoj vrednosti većoj od 250 miliona eura, ali i kupovina nekih kompanija i prodaja nekih „Deltinih“ kompanija ili organizacionih delova.

On je najavio da je „Delta“ spremna za početak izgradnje četiri objekta na tri lokacije u Beogradu – šoping mola „Delta Planet“ na Autokomandi, nove poslovne zgrade „Delta holdinga“ pored hotela „Kraunplaza“, kao i hotela visoke kategorije i uz njega poslovne zgrade između „Deltine“ zgrade i hotela „Hajat“, gde bi ukupno bilo zaposleno od osam do 10 hiljada građevinskih radnika.

– Uslovi za poslovanje kompanija u Srbiji u ovoj godini će biti veoma teški, jer će tražnja biti manja zbog smanjenja plata i penzija, a i mnogi privredni subjekti su već u veoma teškoj situaciji i takvo stanje prenose i u ovu godinu. Situacija bi mogla da se popravi stvaranjem povoljnije investicione klime, odnosno ubrzanim donošenjem podzakonskih akata vezanih za Zakon o planiranju i izgradnji, kako bi mogla da počne njegova primena. I Narodna banka Srbije (NBS) bi sredstva od obaveznih rezervi kod NBS, koja iznose preko četiri milijarde eura, mogla da direktno ubrizga u privredu, kao što je to učinila i Evropska centralna banka (ECB) – smatra Mišković i naglašava da to ne govori zbog „Delte“, jer ta kompanija ne bi koristila ova sredstva.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor