Da li će vožnja centrom grada od 30 km/h postati svetska norma?

Na predstojećoj konferenciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) sredinom februara u Stokholmu, državna ministarstva za saobraćaj će utvrditi strategiju do 2030. godine, u okviru koje se očekuje da se maksimalna brzina u gradovima od 30 km/h proglasi za svetsku normu.

Ovakav propis već je usvojio Berlin, po kojem se vozi oprezno i polako, pa i u širokim glavnim ulicama, jer na području gradskog centra važi ograničenje brzine od 30 km/h. U najmnogoljudnijem nemačkom gradu, sa 3,7 miliona stanovnika, i godišnjim prirastom od 20.000 novih žitelja, broj vozila, buka i zagađenje vazduha konstantno se povećavaju, prenosi Dojče vele.

Nemačka prestonica spada u grupu gradova koji su već prekoračili dozvoljenu graničnu vrednost Evropske komisije od prosečnih 40 mikrograma azot-dioksida po kubnom metru vazduha, štetnog gasa koji može da izazove zdravstvene probleme poput astme. Stoga je grad od aprila 2018. godinu dana eksperimentisao sa brzinom od 30 km/h, a rezultati su pokazali da se emisija azot-dioksida smanjila za 2,3 mikrograma po kubnom metru, ili za 4%.

U Gradskoj upravi kažu da je za ovakav rezultat zaslužno adaptiranje vozila na nove standarde, posebno autobusa, ali da je za petinu do četvrtine uspeha zaslužno i ograničenje brzine na 30 km/h, prvenstveno zbog toga što je za emitovanje štetnih gasova posebno „odgovorno“ ubrzavanje koje je pri maloj brzini mnogo kraće.

– Ravnomerna vožnja je bolja za kvalitet vazduha od stalnog pokretanja i kočenja, a vazduh posebno kvare dizel-automobili. Stoga bi, pored ograničenja brzine na 30 km/h, trebalo zabraniti vožnju „dizelašima“ u nekim ulicama. Zdravlje ljudi se mora štititi, ali mi ne želimo da kupce dizel-automobila, koje je industrija prevarila, opteretimo više od neophodne mere – objasnila je ministarka Berlina za zaštitu životne sredine i saobraćaj, Regine Ginter.

Ona bi, kako kaže, želela da svi koji se voze na posao kolima pređu na sredstva javnog gradskog prevoza, zbog čega planira da se u Berlinu prvo poveća cena parkiranja na 75 posto označenih površina. Dugoročni plan bi uključio i širenje mreže gradskog prevoza i metroa, kao i postavljanje „brzih“ biciklističkih staza i povećanje njihovog broja.

Zakon o prevozu predviđa da se javni saobraćaj učini dodatno atraktivnim, čistijim i sigurnijim, prvenstveno malim cenama karata, a onda i uvođenjem novih autobusa na struju dobijenu iz obnovljivih izvora energije.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor