Upišite se
Nemačko Srpski – Srpsko Nemački poslovni odnosi, vesti, firme, delatnosti i proizvodi vrhunskog kvaliteta

Crno tržište rasnih pasa u Srbiji

made-in-germany-rs-psi-grafit

U Srbiji ima oko 3.000 uzgajivačnica pasa koje rade „na crno“, ne plaćaju porez i niko ih ne kontroliše. Zovu ih „štanceri štenadi“, jer gaje po pet-šest popularnih rasa, a na psima maksimalno štede ne vodeći računa o rodovskim krvnim linijama kod parenja, ne vakcinišu ih koliko treba, loše ih hrane i drže u malom prostoru, pišu „Večernje novosti“.

Neki od ovih „odgajivača“ pasa koji pare 20 do 30 ženki dva puta godišnje, ukoliko dobiju samo dva ili tri kučeta po leglu, mada ih može biti i mnogo više, prodaju ih za 50 do 100 eura. Najmanja zarada u tom slučaju iznosi između 300.000 i pola miliona dinara, a obično je daleko veća zbog većeg broja štenaca, forsiranog parenja, ili skuplje prodaje.

O isplativosti ovog biznisa govori podatak da Srbija sa oko 33.000 izdatih rodovnika godišnje na 7,2 miliona stanovnika, spada u prvih 10 zemalja u Evropi po broju rasnih pasa! Nažalost u ovakvoj situaciji često se dešava da se štene odmah po izlasku iz odgajivačnice, razboli i ugine.

– Kada je Stela uginula, malo sam se raspitao i saznao da ima „štancera“ kučića koji forsiraju da ženke imaju leglo kvartalno i kote do 30 štenaca godišnje. Falsifikuju im rodovnike, kučići umiru od tumora i neizlečivih genetskih bolesti koje su rezultat incesta. Naročito štancuju maltezere, a neki po takvom psu uzimaju i po 300 eura. Situacija je još gora sa švercerima koji kučiće dovoze iz Mađarske. Tamo ih kupuju na životinjskim pijacama, bukvalno „na kilo“, bez papira, za po 20 eura, pa koje preživi do Srbije – preživelo je. Leglo prijavljuju na ženku koja kod nas ima rodovnik i oštenila je, recimo, dva štenca, a oni prijave sedam. Na tržištu se čak prodaju i papiri uginulih rasnih ženki, čija se smrt prijavljuje tek kad „okote“ još nekoliko legala – priča S. B. kome je maltezerka uginula već nakon godinu dana.

U skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja i povezanim podzakonskim aktima, u Srbiji su u Upravi za veterinu zvanično registrovane samo dve uzgajivačnice. Jedna je u Beogradu u vlasništvu Svetlane Andrić, a druga je u Velikom Gradištu, vlasnika Miloša Savića. Međutim, u bazi Kinološkog saveza Srbije nalazi se 2.885 zaštićenih imena, odnosno brendiranih uzgajivača, registrovanih po kinološkim, ali ne i zakonskim propisima. Samim tim oni su ilegalni, jer ih ne vide ni poreski organi, a ni veterinarska inspekcija.

Među neregistrovanim uzgajivačima nalaze se i oni ozbiljni, koji neguju rasne pse i održavaju standarde pasmina, a nisu se prijavili Upravi za veterinu, jer legalizovanje uzgajivačnice podrazumeva obimnu i skupu proceduru. Svetlana Andrić priča da je pri predaji zahteva Upravi, morala da registruje objekat za uzgajivačnicu, iako je štence zlatnih retrivera gajila po engleskom modelu u kući, morala je da priloži svoj matični i poreski broj, da registruje delatnost u Agenciji za privredne registre (APR), da dostavi vlasnički list za nekretninu ili ugovor o zakupu, izvod iz katastra, upotrebnu dozvolu i rešenje komunalne i ekološke inspekcije. Kontrolu je na kraju izvršio veterinarski inspektor.

Po rečima kinološkog sudije i doktora veterine Darka Drobnjaka, „štanceri štenadi“ gaje rase koje su tog trenutka u modi, a poslednjih godina to su mali psi za stan: bišoni, pudle, francuski buldozi…

– Raspon cena im je od 30 do 50 eura bez papira i preko oglasa, do nekoliko stotina eura, zavisno od rase, izložbenog kvaliteta, uzrasta, krvnih linija… Pravi odgajivači imaju velike troškove ishrane, veterinara, čipovanja, vađenja rodovnika i pasoša. Oni koji prodaju štence za 30 eura štede, pa ih često ne vakcinišu ili prodaju bolesne, bez rodovnika, a uzgajivačnice ne ispunjavaju ni elementarne uslove, objašnjava Drobnjak.

Po njegovim rečima, mnogo bolja cena za dobrog psa može se dobiti van zemlje. U Americi maltezer košta i po 2.500 dolara, a u Sloveniji 1.500. Drobnjak kaže da se psi iz Srbije prodaju po celoj Evropi, ali i Turskoj, Egiptu, Indiji, Kini i na Bliskom istoku, koji nema tradiciju bavljenja kinologijom.

– U inostranstvu najbolje se prodaju nemački ovčari, rotvajleri, ali i čiuvave, pudle i terijeri. Lovački psi najčešće odlaze u Italiju i Grčku. Kod nas, osim patuljastih rasa, dobro prolaze i labradori i zlatni retriveri. Prosečna cena izložbenog kera koji izađe iz Srbije je 1.000-2.000 eura, ali je bilo i onih koji su, bar po tvrdnjama uzgajivača, dostigli i neverovatnih 25.000 eura. Zvanično je prošle godine petsto pasa izašlo iz Srbije, međutim Kinološki savez je izdao tri puta više eksportnih rodovnika. Pitanje je na koji način onda ti psi izlaze iz zemlje – upozorava Drobnjak.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor

Najnoviji članci

Kategorije

Blog

Arhiva članaka

Sign up for Made in Germany RS - Newsletter

* = required field