Cene građevinskog zemljišta uz postojeće i buduće saobraćajnice u Srbiji drastično su pale u poređenju sa periodom od pre sedam godina, a u nekim zonama one su sada čak i prepolovljene.
Mesta uz auto-put, poput Šimanovaca i Pećinaca, dnevno je posećivalo i po tri, četiri delegacije potencijalnih stranih investitora, međutim, danas ih dođe jedva jedna ili dve u pet meseci. Hektar oko beogradskog aerodroma nekada je koštao oko milion eura, a sada ne može da se proda ni za 500.000, iako u pojedinim delovima postoje urbanistički planovi koji dozvoljavaju gradnju. Duž Ibarske magistrale cene su takođe prepolovljene, kaže Nedeljko Malinović, vlasnik agencije „Legat“ i objašnjava da u tim zonama nema planova detaljne regulacije. Ka Nišu ima dosta parcela u ponudi, čak i sa kvalitetnim objektima, ali kupaca nema.
– Što se tiče okoline kineskog mosta u Beogradu, ar se kreće oko dve do tri hiljade eura, ali se ne prodaje. Tu bi zemljište moglo i da poskupi, ali tek kada bude uređena infrastruktura. Deo od mosta do Batajnice gotovo da nema slobodnih lokacija za gradnju. Na novosadskom auto-putu, kod Stare Pazove i petlje „Banovci“ ima dobrih slobodnih lokacija, a ar se kreće od hiljadu do dve hiljade eura. Tu su idealne parcele za gradnju većih privrednih objekata. Ka Koridoru 11 još niko ne „trči“, dok se ne vidi kako će se projekat završavati. Na tom potezu su različite cene i ne prelaze hiljadu eura po aru – navodi Malinović, a prenose “Večernje novosti”.
Po njegovim rečima nisu pale samo cene parcela duž važnih saobraćajnica, nego i u beogradskim naseljima.
– U ponudi je hektar zemljišta u naselju Mirijevo. Prošla je javna rasprava plana detaljne regulacije, ali nije usvojena u Skupštini grada, tako da još čekamo investitora koji će tu da podigne 15.000 kvadrata stambenog prostora, a sama parcela koštaće ga oko milion i po eura -kaže Malinović i ističe da su za hipermarkete veoma tražene velike lokacije u centralnim zonama Beograda, ali da ih gotovo nema.
Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, Malinović kaže da se uglavnom traže veliki kompleksi od 50 hektara i više. Investitori hoće da prave velike zasade da bi mogli da ostvare i veću zaradu. Najviše se sadi lešnik, jer mu je cena trenutno na tržištu visoka, a i zbog toga što Srbija ima svega pet posto domaćeg lešnika, a sve ostalo je uvoz.
– Najskuplje poljoprivredno zemljište je u Bačkoj, i kreće se do čak 20.000 eura po hektaru, jer je tamo najbolja zemlja, a Banat je jeftiniji pošto je peskovit, i tu se cena kreće oko 5.000 eura po hektaru. U Šumadiji je zemljište jeftino ali nema velikih parcela, sve je usitnjeno, pa je zbog toga manje interesovanje investitora. Ar se tamo prodaje za 300 eura pa naviše. Na Kosmaju je, recimo, cena od 300 do 500 eura. Na jugu Srbije, od Niša ka Preševu ima kupaca Srba, ali postoji sumnja da kupuju za samo njima poznate investitore – navodi Malinović.
Sagovornik “Novosti” kaže da veruje da će novi Zakon o konverziji prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem uz naknadu, pospešiti izgradnju objekata u Srbiji.
– Strancima nikada nismo mogli da objasnimo šta je pravo korišćenja. Sada je to pravo svojine ili zakupa na 99 godina, i to je druga priča. Mislim da će se samo zahvaljujući tom zakonu investicije povećati za 20 do 30 procenata – smatra Malinović.
Оставите одговор