U Nemačkoj je u prošloj godini priznato ukupno 50.514 inostranih diploma, najviše iz Sirije (6.498), Bosne i Hercegovine (4.392) i Srbije (3.291), a slede ih Poljska, Rumunija, Filipini, Ukrajina, Albanija, Rusija i Hrvatska (1.251).
Iako Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke smatra da je postupak sticanja boravišne dozvole u Nemačkoj olakšan za ljude sa Zapadnog Balkana, procedura oko izdavanja vize i dalje nije brza. Kandidati svoje zahteve za vizu, uz prateću dokumentaciju, podnose u nemačkom predstavništvu u svojoj zemlji, a provera dokumenta može da potraje, bez obzira što se već gotovo dve godine ne traži saglasnost nemačke Agencije za rad.
Što se tiče priznavanja fakultetske diplome potrebno je voditi računa o razlici između „vođenja akademske titule“ i potpunog priznavanja koje podrazumeva njeno jednako tretiranje kao i nemačkih diploma, a to nije laka procedura, posebno u slučaju društvenih nauka. U ovom slučaju je moguće obezbediti „vođenje akademske titule“, tako što se pored titule dopisuje ime grada u kom je sedište univerziteta, što znači da nije potrebno sravnjivanje nivoa akademskog znanja, ali i da nemačka država ne garantuje kvalitet takve diplome, te je na poslodavcima da odluče hoće li i pod kojim uslovima zaposliti takve stručnjake, na primer lekare.
Najveći broj iseljenika koji u Nemačku pristižu sa Balkana poseduje srednje kvalifikacije, uglavnom neke zanatske škole. Što se tiče znanja nemačkog jezika, u nekim oblastima je dovoljno znati osnove jezika, za zapošljavanje je potrebno jezičko znanje na nivou B1, a za radno mesto u obrazovanju potreban je B2 nivo.
Za starije od 45 godina važi da još u svojoj domovini moraju dokazati da su dovoljno uplaćivali za penzijsko osiguranje, ili da će na novom radnom mestu u Nemačkoj zarađivati najmanje 3.600 evra bruto. Naime, cilj ove mere je da garantuje da stariji od 45 godina neće već posle nekoliko godina pasti na teret nemačkom socijalnom sistemu.
Оставите одговор