Berlin ograničio cenu iznajmljivanja stanova

U pokušaju da spreče iseljavanje lokalnog stanovništva, gradske vlasti Berlina su ograničile visinu rente za iznajmljene stanove, ali su tim potezom, međutim, postigle sasvim suprotan efekat i izazvale nestašicu stanova na tržištu.

Naime, pre gotovo osam meseci Berlin je zamrznuo cene najma stanova na pet godina, a ta restrikcija je primorala vlasnike nekretnina da snize cene i do 40 procenata. Za prekršioce ove uredbe predviđene su i drakonske kazne do 500.000 eura, piše Blumberg.

Vlasti nemačke prestonice ovim potezom su htele da izbegnu scenario koji se desio u San Francisku i Londonu gde je priliv radne snage, prvenstveno u tehnološkim kompanijama, doveo do skoka stanarina. Međutim, u septembru je, u odnosu na isti period prošle godine, ukupan broj ponuđenih stanova opao za 42 posto, dok je u segmentu stanova na koje se odnosi uredba, građenih pre 2014. godine, zabeležen pad od čak 59 posto, pokazuju podaci vodeće nemačke internet platforme za kupovinu i iznajmljivanje nekretnina, ImmoScouta24.

Prema navodima Tomasa Šretera, direktora sajta ImmoScout 24, ranije je bilo uobičajeno da se za neki stan javi i po nekoliko stotina interesenata, te su oglasi bili aktivni najviše nekoliko dana. Podaci ImmoScouta i drugih platformi za oglašavanje nekretnina demantuju tezu nekih gradskih službenika i nekih udruženja stanara koji smatraju da je nestašica stanova rezultat pada usled krize izazvane virusnom pandemijom. Naime, nemačko tržište nekretnina je zastalo u proleće, ali je trenutno u velikim gradovima prisutna veća aktivnost u odnosu na prošlu godinu. To, međutim nije slučaj i sa Berlinom.

– Neki bi mogli da okrive koronu, ali ja sam prilično siguran da su efekti koje vidimo u Berlinu posledica nove regulative – smatra Krisrijan Oberst, analitičar tržišta nekretnina u ekonomskom institutu IW iz Kelna.

Porast potražnje za stanovima u Berlinu traje već dve decenije, što je posledica izrastanja ovog grada u startup prestonicu Evrope. Za programerima su došli i investitori u nekretnine, pa su se u mnogim berlinskim četvrtima cene iznajmljivanja udvostručile od 2009. godine, budući da stanogradnja ne može da zadovoljili ogromnu potražnju. Stoga su gradske vlasti uvele u februaru „Mietendeckel“, ograničenje iznosa stanarine.

U obrazloženju nadležnih se ističe da je ograničenje uvedeno kako bi se podstanarima dao predah dok se ne smisli kako da se stanogradnja poveća na najmanje 20.000 jedinica godišnje, što je četiri puta više nego što se u ovom gradu zidalo pre 10 godina. Ipak, u prošloj godini Berlin je dobio 19.000 novih stanova.

Ipak, ograničenje cene stanarine je užasnulo vlasnike nekretnina koji su zatražili i ocenu ustavnosti. Takođe, jedan broj vlasnika radije prodaje stanove umesto da ih iznajmljuje, pa je prošlog meseca broj stanova za prodaju porastao za 13 posto, a onih građenih pre 2014. čak za 23 posto, navodi ImmoScout.

Kao tradicionalno „grad podstanara“, u Berlinu 80 posto ljudi živi u iznajmljenom prostoru, jer ili ne mogu da priušte ili ne žele da kupe stan, i sve češće se suočavaju sa ugovorima upitne zakonitosti, budući da sve više vlasnika zahteva od podstanara potpisivanje dva ugovora. Jedan ugovor je sa cenom koja je ograničena, a drugi sa cenom koja će se retroaktivno primjenjivati ukoliko uredba bude proglašena neustavnom.

Oni beskrupulozniji vlasnici stanova čak traže da podstanari dodatno plate za nameštaj i kućne aparate, tako da za fotelju u stanu treba dodatno platiti 15.000 eura, a za šporet čak 10.000 eura. Šreter stoga ističe da sivo tržište stanova u Berlinu postoji i da je to apsolutno očigledno.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor