Aronija, brusnica i dren sve popularniji u Srbiji

made-in-germany-rs-aronija

Poslednjih godina u Srbiji raste interesovanje za gajenje egzotičnog voća, pre svega aronije, brusnice i drena, mada njihova proizvodnja za sada još uvek nije komercijalna.

Reč je o amaterskom uzgoju na manjim površinama pri okućnicama, u plastenicima, ili sporadičnim sadnicama unutar nekog drugog voćnog zasada, pa stručnjaci kažu da proizvedena količina ovog voća nije dovoljna ni da zadovolji potrebe domaćeg tržišta, prenosi agencija „Tanjug“.

Kolinda Hrehorović, šefica Grupe za preradu voća i povrća u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, objašnjava da je prva sorta aronije „nero“ u Srbiji registrovana 2010. godine, a prva sorta brusnice „pilgrim“ 2008. godine.

– Ove sorte se nalaze na našoj listi priznatih sorti, a radi se o selekcijama uglavnom nastalim odabirom iz prirodne populacije. Njihovo kultivisano uzgajanje uzelo je maha odmah nakon registracije prvih sorti. Tržište je uvek zainteresovano da proba nešto novo, naročito imajući u vidu visoki procenat vitamina, posebno vitamina C, u egzoticnim plodovima, kao i antioksidanasa. Da bi proizvodnja ovog voća bila isplativa i uspešna, zasadima je potrebno obezbediti relativno visoke temperature koje ne smeju da padnu ispod nule. Postoji tendencija i interesovanje pojedinih proizvođača za podizanje zasada pod brusnicom, aronijom i drenom na nešto većim površinama, jer su to voćne vrste u vidu višestablastog žbuna koji ne zahteva posebne agrotehničke mere. Cene ovih plodova su relativno visoke, ali se brzo prodaju – kaže Hrehorović.

Ona je navela da Srbija od južnog voća najviše uvozi agrume, odnosno pomorandže i klementine iz Grčke i Španije, mandarine iz Grčke, Turske i Hrvatske, limun iz Turske i Argentine, grejpfrut iz Turske, banane iz Ekvadora, Kostarike i Kolumbije, kivi iz Grčke i Italije, a ananas iz Kostarike.

– Ministarstvo poljoprivrede nije isključilo egzotično voće iz redovnih mera podsticaja za unapređenje voćarske proizvodnje, pod uslovom da se radi o intenzivnoj, komercijalnoj proizvodnji. U okviru mere podrške podizanju novih zasada, kategorija „ostalo voće“ odnosi se na sve voćne vrste koje se ne gaje u velikoj meri, ali za koje postoji zainteresovanost proizvođača za ozbiljniju proizvodnju – obašnjava Hrehorović.

Da bi ostvarili pravo na ovu subvenciju, proizvođači moraju da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, uz uslov minimalne površine novog zasada od 30 ari i odgovarajuće gustine sadnje. Povraćaj sredstava u iznosu od 40-55% od vrednosti troškova investicije, isplaćuje se za kupljene sadnice, nabavku naslona, pripremu i obradu zemljišta i hemijsku analizu zemljišta. Maksimalna subvencija za nove proizvodne zasade voća iznosi dva miliona dinara po zahtevu.

U Srbiji se od agruma uglavnom gaji limun kao dekorativno saksijsko voće, a od suptropskog voća gaji se kivi. Đura Bugarski iz Pančeva priča kako se odmah na početku bavljenja proizvodnjom kivija susreo sa problemom, jer je šest godina čekao na rod.

– Kupio sam sadnice misleći da su mi prodali sve kako treba, četiri „ženke“ i jednog „mužjaka“. Međutim, oni su mi prodali sve „muške“ kivije“. Posle sam saznao da to može da se kalemi, pa sam uspeo da prekalemim nekoliko desetina kalemova. Uspela su tri i kivi rađa evo treću godinu. Prošle godine rod je bio 30 kilograma, a ove godine 120 kilograma. Ovo je biljka koja voli vodu, ne treba je prskati i laka je za održavanje. Na njemu bi se moglo lepo zaraditi, ukoliko bi se plantažno proizvodio – kaže Bugarski.

Po njegovim rečima, gajenje kivija i drugih vrsta voća bila bi odlična prilika za mlade ljude koji nemaju posao, a koji bi uz udruživanje i pomoć države, mogli da ostvare solidnu zaradu, pa čak i da izvoze svoje proizvode.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor